Lijepe stvari kratko traju,a lijepo je bilo dok je trajalo

Decenije,godine,mjeseci,,dani,momenti u kojima provedemo sa dragim ljudima su neprocjenjivi jer je to divan osjećaj,dani,mjeseci,godine,decenije smijeha,lijepih priča,zanimljivih anegdota i druženja.Nažalost sve to kratko traje zato što lijepe stvari ma koliko vremenski to provedemo,osjećamo zaista kratko traju i slabo se pamte,dok loše stvari se dešavaju malo,a pamtimo ih puno.Lijepe stvari kratko traju kao kad pušača osjećaj kad puši cigaru,uživa kad puši doduše razlika je u tome što pušač poslije ispušene cigare zapali drugu cigaru,a lijepe stvari se dese neplanirano.

Od svega lijepog i pozitivnog na ovom svijetu,mi gledamo samo crno i loše

Ima jedan primjer,jedna slika  koju  svakodnevno  vidim  i  to je  uglavnom  sve bijelo osim jedne crne  tačke i ljudi prvo  što  primjete jeste  ta  crna  tačka.Zašto  ljudi  od  sve te bjeljine ovoga  svijeta vide  samo crno? ZAŠTO?

Nikad nije kasno da budeš dobar, zlo odbacuj od sebe

Svašta  se  dešava  u  ljudskim umovima, svašta  prolazi  kroz  um. Prolazi  nešto  dobra, nažalost  više  zla. Um  je  čudna  stvar, kao  i  ljudi. Kako  se  ono  u  narodu  kaže: "Sto  ljudi, sto  čudi", to  definitivno  ima  smisla. Danas  su  ljudi  sve  više  ljubomorni  jedne  na  druge, sve  više  se  mrze, a  razlozi  su  na  prvi  dojam  zaista  glupi  barem  moje  mišljenje,a  to  su: da  neko  ima  više  para, da  je  omiljeniji  u  društvu,  pogotovo  u  ženskom, druženje  sa  nekim  i  itd.  Od  ovih  razloga  čovjek  postaje  nešto  što  ni  on  sam  ne  zna  šta  je  ali  pokušaje  da  bude  "faca"  u  društvu,  pa  počne  pričati  nebuloze, prenosi  tuđe  riječi,  počne  vrijeđati  normalnije  ljude, bezobrazan  prema  starijima, bezobrazan  prema  roditeljima   i  itd. Međutim  to  nije  kraj  ako  sad  to  društvo  počne  biti  ovisno   o  porocima, o  pošastima  novog  doba  onda  će  čovjek  naravno  neće  svojom  voljom  ali  će  i  on  biti  ovisan  o  porocima  samo  zato  što  je  i   njegovo  društvo. Kada  bude  toliko  ovisan  nego  kompletno  društvo  i  kada  mu  bude  trebala  pomoć, to  društvo  će  ga  odbaciti  kao  da  nikad  nije  bio  njihov  "prijatelj". Jedino  rješenje, jedini  izlaz  iz  tog  problema  je  pomoć  dobrih  ljudi  koji  će  to  odviknuti  od  svih  tih  poroka  u  rehabilitacijskom  centru. Kada  se  oporavio  loše  društvo  koje  mu  je  bilo  uzor  više  nije, počeo  je  da  bude  normalan  čovjek, da  se  ponaša  kao  normalan  čovjek  i  počeo  je  da  živi  kao  normalan  čovjek.