Jagoda

Dragi čitatelji, danas pišem svoj prvi članak o jagodi.

To  je  bio  moj  maturski  u  srednjoj  i  u  njemu  se  nalazi  osnovni  podaci  o  jagodi, kako  se uzgaja, koji su ekološki  uslovi i sorte  jagode.

To će dobro doći za osobe koje se žele baviti uzgajanjem jagoda možda vam i ovo pomogne.

Uvod
Jagoda  (lat. Fragaria) je  rod  biljaka  iz  porodice  ruža. Jagoda  je  najznačajnija  voćna  vrsta  iz  više  razloga: lako  se  razmnožava, rano  prorodi,  rano  dozrijeva,  daje  vrlo  kvalitetne  plodove  koji  se  mogu  iskoristiti  u  različite  svrhe. Višegodišnja  je  zeljasta  grmolika  biljka   koja  živi  pet  do  šest  godina. U  intenzivnom  uzgoju  nakon  dvije  do  tri  godine  se  preporučuje  zasaditi  novi  zasad  jer  kvaliteta  plodova  nakon  druge  godine  opada. Jagoda  je  voćka  koja  poslije  sadnje  najbrže  prorodi. Vijek  eksplatacije   joj  je  4  godine,  a  ukupni  vijek  življenja  5  do  8  godina. Korijen  jagode  je  dlakav, glavna  mu  je  masa  u  tlu  do  25 cm  u  dubini  i  širini. List  je  trodjelan  i  nazubljen. Za  jagodu  je  karakteristično  da  se  razmnožava  vriježama. Cvijet  je  dvospolan  ima  10  do  16  čašičnih  listića, i  u  pravilu  5  do  8  latica. Plod  je  sastavljen, i  naziva  se  jagoda.

Izbor  položaja  za  podizanje  nasada

Kao  najpovoljniji  položaj  za  uzgoj  jagode  pokazale  su  se  uz  doline  rijeka  ili  uz  njihove  pritoke  zbog  niske  nadmorske  visine (do  200m),  bez  nagiba  ili  sa  blagim  nagibom (3  do  5%) što  jagodi  najviše  godi. Na  tlima  neutralne  reakcije  i   lakše  strukture  (građena  od  šljunkovito-pjeskovitih, ilovastih  ili  glinastih  naslaga  u  odgovarajućim  omjerima) jagoda  daje  najbolje  rezultate. Obzirom  na  klimatske  uslove, probleme  mogu  stvarati  rani  jesenski  ili  kasni  proljetni  mrazovi, stoga  se  preporučuje  izbjegavanje  područje  sa  učestalim  mrazovima. Nestašice  voda  za  navodnjavanje  tijekom  vegetacijskog  perioda  ne  bi  trebala  biti  problem  ako  se  jagoda  sadi  kraj  rijeke  i  pritoka. Ako  to  nije  slučaj  navodnjavanje  je  obavezno. Također  treba  izbjegavati  područja  sa  jakim  vjetrovima.

Priprema  tla  za  sadnju  jagode

Prije  same  pripreme  tla  vrlo  je  bitno  voditi  računa  o  plodoredu. Jagoda  na  istu  površinu  dolazi  tek  nakon  3  godine. Također  se  preporučuje  da  se  jagodi  ne  sadi  iza  određenih  kultura  kao  što  su  krompir,paradajz  ili  neke  druge  vrste  jagoda. Kao  dobre  predkulture  jagode  su  žitarice (zob, ječam  i  slično) i  leguminoze.
Priprema  tla  obično  započinje  oranjem. Za  jagodu  potrebno  je  oranje  na  dubini  30  do  40  cm. Oranje  se  mora  obaviti  15  do  30  dana  prije  sadnje. Preporučuje  se  pri  oranju  zaorati  prethodno  uzgojene  kulture  za  zelenu  gnojidbu. Nakon  toga  slijedi  poravnjanje  i  usitnjenje  tla  sa  tanjiračama. Gnojivo  je  potrebno  unijeti  toliko  duboko  da  bude  biljci  odmah  na  raspolaganju. Najprije  se  prihrani  sa 800  do  1000  kg/ha  NPK  gnojivom  formulacije  7-14-21, a  zatim  se  u  tlo  30 do 50 t/ha  stajskog  đubriva. Gnojivo  se  unese  tanjiranjem  dublje  u  tlo  i  s  njim  se  dobro  izmješa. Kad  priprema  završi, upotrebom  drljača  ili  freze  površina  tla  se  fino  usitni  i  poravna  kako  bi  se  mogle  izrađivati  gredice.

Vrijeme  i  tehnika  sadnje  jagode
Kako  je  jagoda  višegodišnja  zeljasta  biljka  može  se  saditi  tokom  cijele  godine, ali  sadnice  jagode  se  prepouručuju  saditi  krajem  sedmog  ili  početkom  osmog  mjeseca  jer  tada  će  sadnica  dati  siguran  i  kvalitetan  urod  u  sljedećoj   vegetaciji. Prerana  ili  prekasna  sadnja  može  se  negativno  odraziti  na  razvoj  rasada  i  urod  sljedeće  godine.Ako  tlo  prije  sadnje  nije  dovoljno  vlažno  potrebno  ga  je  prethodno  natopiti. Danas  se  sve  češće  sadnja  obavlja  frigo  sadnica  koje  nakon  vađenja  iz  hlađenog  skladišta  treba  najprije  polagano  odmrznuti,  zatim  navlažiti  i  u  što  kraćem  vremenskom  periodu  posaditi. Sadnja  se  može  obavljati  ručno  ili  mehanički. Ako  se  obavlja  ručno, sadi  se  rašljastom  sadilicom  kojom  se  korijen  utiskuje  u  što  prirodniji  položaj  tj. da  stoji  uspravno. Mora  biti  utisnuto  u  tlo  do  visine  korjenog  vrata. O  pravilnosti  sadnje  ovisi  hoće  li  se  sadnica  primiti  ili  neće. Stoga  se  mora  voditi  računa  i  o  dubini  sadnje.Ni  preplitka  ni  preduboka  sadnja  nisu  dobre  jer  u  prvom  slučaju  će  se  korijen  osušiti,  dok  preduboka  sadnja  će  izazvati  sporije  nicanja  i  lošiji  primitak. Posađenu  sadnicu  dobro  je  još  prstima  pritisnuti  u  tlo. Nakon  završetka  sadnja  nasad  je  potrebno  obilno  zaliti  vodom  i  vlažnosti  održavati  barem  još  dvije  sedmice.

Ekološki  uslovi  za  uzgoj  jagode
U  pogledu  ekoloških  uslova  nije  veliki  probirač. Uspijeva  i  na  3000 m  nadmorske  visine, ali  ipak  najbolje  rezultate  daje  na  nadmorskim  visinama  do  1000 m. Može  podnijeti  temperature  i  do    -40 °C, a  najosjetljivija  je  u  fazi  cvjetanja, jer  otvoreni  cvijet  strada  već  na  -2 °C,  a  najpogodonija  temperatura  u  fazi  cvjetanja  i  oplodnje  je  do  26 °C. Najbolje  rezultate  daje  ako  se  gaji  na  crnoj  foliji  budući  da  se  tada  plodovi  u  većoj  mjeri  štite  od  truležnice, svijetlost  se  bolje  koristi, a  i  okopavanja  su  isključena. Jagoda  za  svoj  uzgoj  zahtjeva  plodno, rastresito,  humusom  bogato  i  dobro  obezbjeđeno  zemljište  vodom.

Održavanje  nasada
Sadnice  10  do  14  dana  nakon  sadnje  imaju  razvijena  2  do  3  lista  uz  sam  razvoj  sadnica  nikako  se  ne  smiju  zaboraviti  korovske  biljke  koje  se  razvijaju  u  istim  životnim  uvjetima. Osim  preventivnog  tretiranja  prije  polaganja  folije  treba  obratiti  pažnju  i  na  one  korove  koji  niču  iz  dubljih  slojeva  tla. To  su  najčešće  jednogodišnji  travnati  korovi. Kad  narastu  do  5  cm  visine  potrebno  je  uči  u  nasad  i  ukloniti  ih  pljevljenjem. Nakon  20  dana  razviti  će  se  cvjetovi. Njih  treba  odstraniti  kako  bi  se  omogućio  brži  razvoj  sadnice. U  fazi  naintenzivnijeg  rasta  jagoda počinje  stvarati   i  vriježe. Vriježe  nisu  poželjne  kao  ni  cvjetovi  pa  se  i  njih  tretira  kao  nametnika  za  čiji  razvoj  biljka  troši  mnogo  hrane. Najjednostavnije  je  vriježe  ukloniti  makazama. Nakon  prve  godine  održavanja  nasada  svodi  se  na  spriječavanje  razvoja  korovo  i  zaštitu  od  bolesti  i štetočina. Korove  iz  sadnih  mjesta  koji  ugrožavaju  grmove  uklanjaju  se  pljevljenjem,  dok  se  oni  između  redova  suzbijaju  hemijskim  putem. Nakon  završetka  zime  dobro  je  očistiti  staro, odumrlo  lišće  i  osušene  vriježe, te  odstraniti  ih  sa  plastike. Time  se  pospješuje  prozračivanje  nasada  i  spriječava  zadržavanje  vlage  što  pridonosi  boljem  zdravstvenom  stanju. U  proljeće  nasad  ponovo  treba  zaštiti  od  bolesti  i  štetnika, a  poželjno  je  napraviti  i  prihranjivanje. U  sušnom, ljetnom  periodu  potrebno  je  navodnjavati.

Sorte  jagode

Sorta  čini  50%  uspješne  proizvodnje. Danas  postoji  preko  10.000  sorti  jagode  vrlo  je  teško  odabrati  najbolje  sorte  za  uzgoj. Proizvodno  su  najvažnije  jednorodne  sorte, dok  su  mjesečarke  ( stalno  rađajuće) pogodnije  za  amatere.
Najpoznatije  su:
*  arosa
*  quuen  elisa
*  alba
*  miss

AROSA
Uzgaja  se  uglavnom  u  kontinentalnim  predjelima  srednje  Europe. Srednje  je  bujnosti, uspravnog  rasta  i  visoke  rodnosti. Vrijeme  cvjetanja  je  srednje  kasno. Svaki  cvijet  ima  5  do  8  okruglih  latica, a  prašnici  su  normalno  razvijeni  i  vrlo  bogati  polenom. Vrijeme  dozrijevanja  je  srednje  kasno. Plod  je  krupan, pravilno  koničnog  oblika, tamnije  crvene  boje, sjajan. Veličina  ploda  je  konstantna  zahvaljujući  potpunom  cvjetanju. Potpuno  dozreli  plodovi  su  dobrog  izgleda  i  organo leptičkih  svojstava  sa  uravnoteženom  količinom  šećera   i  kiselina,  te  intenzivnog  su  mirisa. Meso  ploda  je  čvrsto, crvene  boje  i  slatkastog  ukusa. Slabe  je  otpornosti  na  Botrytis  i  antraknozu. Dobro  podnosi  manipulaciju  nakon  berbe, te  je  pogodna  sorta  za  programiranu  proizvodnju.

Queen  Elisa
To  je  biljka  srednje  bujnog  rasta  sa  dosta  listova, ujednačenog  oblika  grma. Listovi  su  srednje  veliki  do  veliki, nazubljeni, svijetle  zelene  boje  izraženog  sjaja. Vrijeme  cvjetanja  je  rano. Plod  je  srednje  veličine, stožastog  oblika, ukusan, sjajno, crvene  boje. Ovo  je  rana  sorta  za  kontinentalna  područja. Dosta  je  boljih  organoleptičkih  svojstava, manjih  plodova  ( 20-25  g), ali  je  zato  rodnija.

Alba
Uzgaja  se  u  zaštićenom  prostoru. Biljka  je  izražene  bujnosti, srednje  uzdignuto, uspravnog  rasta, osrednje  produktivnosti. Listovi  imaju  zaobljene  plojke, pilasti, srednje  veličine, tamno  zelene  boje  i  imaju  duge  peteljke. Plod  je  krupan  i   ujednačen, vrlo  pravilnog  izduženog  koničnog  oblika, sjajnije  tamnije  crvene  boje. Meso  ploda  je  crveno, vrlo  čvrsto, izvrsnih  organoleptičkih  osobina, vrlo  aromatično. Ova  sorta  je  izuzetno  lijepog  izgleda  i  odlične  kvalitete  plodova.

Miss
Nekada  je  bila  vodeća  sorta, a  danas  je  potiskuju  novije  sorte. Rodnost  joj  je  osrednja. Listovi  su  srednje  veliki, okruglastog  oblika, tamnozelene  boje  i  imaju  kratku  peteljku. Cvijet  je  hermofroditan. Cvat  je  srednje  duga. Vjenčić  je  srednje  veličine. Plod  je  velik  tijekom  svih  berbi, jajolikog  oblika. Površina  ploda  je  narandžasto  crvene  boje  i  vrlo  sjajan. Meso  je  svijetlo  crveno, slatkog  je  okusa  sa  ugodnom  aromom. Ova  sorta  odlikuje  se  ranim  dozrijevanjem, obilnim  prinosom  i  krupnim  plodovima. Traži  nova, svježa  i  zdrava  tla. Mana  joj  je  što  korijen  napadaju  različite  bolesti.

Domaće  sorte  jagode  su:
* gorela
* zenga  zengana
* zenga  prekosa
* pokahontas

Gorela
Srednje  je  bujna  sorta  dosta  otporna  na  biljne  bolesti. Živić  joj  je  rastresit, a  pošto  je  dosta  osjetljiva  na  mraz  preporučljivo  ju  je  uzgajati  u  plastenicima  ili  staklenicima. Plodovi  su  joj  srednje  krupni  i  jako  crveno  obojeni, sa  lijepim  sjajem. Meso  ploda  je  relativno  čvrsto, svijetlo  crveno, slatko-nakiselo  i  aromatično. Plodovi  joj  dobro  podnose  transport, dosta  su  ujednačeni  po  veličini  i  kvalitetu. Sazrije  u  drugoj  polovini  maja.

Zenga  zengana
Ovo  je  srednje  kasna  sorta. Počinje  sa  zrenjem  u  trećoj  dekadi  maja. Raspon  sazrijevanja  joj  iznosi  oko  20  dana. Sorta  je  bujne  snage  rasta  i  izdržljivosti. List  joj  je  tamno  zelen, dobro  se  prilagođava  različitim  ekološkim  uslovima. Dosta  je  otporna  prema  biljnim  bolestima  ali  povremeno  pati  od  hloroze  (pojave  žutila). Rađa  obilno, plod  joj  je  srednje  krupan, zarubljeno  kupast  do  srcast, tamno  crvene  boje. Meso  ploda  je  čvrsto, elastično, sočno, slatko-nakiselo, zatvoreno  crvene  boje, aromatično  i  dosta  kvalitetno. Koristi  se  u  svježem  stanju, a  naročito  za  industrijsku  preradu. Sorta  je  dobro  transportabilna.

Zenga  prekosa
Ovo  je  vrlo  rana  sorta  jagode, sazrijeva  u  prvoj  dekadi  maja, a  berba  traje  oko  20  dana. Srednje  je  bujna  sorta. Živić  je  vrlo  zbijen  i   uspravan. Stvara  dosta  živića. Prilično  je  otporna  na  sušu  i  biljne  bolesti, povremeno  je  sklona  hlorozi. Cvjeta  srednje  rano   i  dobro  rađa. Plod  je  sitan  do  srednje  krupan, loptasto  srcast, jako  crveno  obojen, sladak  i  aromatičan. Koristi  se  u  svježem  stanju, a pogodna  je  i  za  smrzavanje.

Pokahontas
Ovo  je  srednje  rana  sorta, koja  sazrijeva  u  drugoj  polovini  maja, a  berba  se  proteže  do  druge  polovine  juna. Bujna  je  i  stvara   dosta  živića, cvijeta  kasno  i  relativno  je  otporna  prema  kasnim  mrazevima  i  pepelnici,  a  na  slabo  alkalnim  zemljištima  sklona  je  pojavi  hloroze, dobro  rađa, plod  je  srednje  krupan, loptasto  kupastog  oblika, izrazito  crven, a  mezokarp  je  svijetlo  crven, čvrst  i  sočan.


Bolesti   jagode

Siva  plijesan  jagode
Ova  bolest  napada  plodove, cvjetove, peteljke  lista  i  list. Zaraženi  cvjetovi  se  suše  i  izgledaju  kao  spaljeni. Na  zelenim  plodovima  javlja  se  svijetlo  smeđa  pjega, a  plod  je  na  tom  mjestu  mekan. Na  tom  istom  mjestu  se  kasnije  formira  prljavo  bijela  paučinasta  presvlaka. Zaraza  je  česta  kod  plodova  koji  dodiruju  tlo, foliju. Zaštita  se  mora  provoditi  primjenom  fungicida.

Crvena  trulež  korijena  jagode
Crvena  trulež  korijena  je  najopasnija  bolest  jagode  jer  se  teško  suzbija, a  tlo  ostaje  zaraženo  od  3  do  15  godina. Zaražene  biljke  jagode  prestaju  s  rastom  i  ostaju  niže  od  zdravih  biljaka. Zaražene  biljke  često  ne  plodonose,  a  ako  donose  plodove, oni  su  sitniji  i  suše  se. Kod  zaraženih  biljaka  masa  glavnoh  korijena  je  reproducirana, ali  se  stvara  veći  broj  sekundarnih  korijenčića. Od  preventivnih  mjera  moguća  je  sadnja  nekoliko  rezistentnih  sorata  jagode.

Obična  pjegavost  lista  jagode
Bolest  napada  lišće  rijetko  plodove. Na  lišću  se  javljaju  pravilno  okrugle  pjege  promjera  2  do  5 mm. Javljaju  se  u  skupinama  pa  mogu  prekriti  veći  dio  plojke. Osim  na  listovima, simptomi  se  mogu  javiti  i  na  peteljkama  lista  i  dijelovima  cvijet. Na  plodovima  se  bolest  javlja  vrlo  rijetko  uzrokujući  plitka, tamna  udubljenja. Zaštita  se  provodi  čim  se  primjete  prvi  simptomi  i  to  fungicidima  na  bazi  tolilfuanida, azoksistrobina, kaptana.

Palež  lista   jagode
Bolest  napada  lišće  i  plodove. Simptomi  se  javljaju  u  sedmom  i  devetom  mjesecu  na  starijem  lišću. Tijekom  zime  i  proljeća  na  zaraženim  listovima, koji  ostanu  pričvršćeni   za  biljku, formiraju  se  piknidi. Piknospore  se  raznose  samo  vodom, ne   i  vjetrom. Simptomi  se  javljaju  tek  ljeti  kada  porastu  temperature. Zaštita  fungicidima  započinje  prije  pojave  simptoma.

Crvena  pjegavost  lista  jagode
Ovo  je  prva  bolest  koja  se  javlja  u  proljeće  na  listovima  jagoda. Tipični  simptomi  nastaju  na  listovima  mada  se  mogu  pojaviti  i  na  peteljkama  lista  i  cvjetovima. Ova  bolest  se  može  naći  i  na  stabljici   imaju  oblik  izduženih  pjega  ili  pruga. Na  cvjetovima  se  javljaju  smeđe  tačkice. U  jesen  se  može  provesti  prskanje  jednim  od  fungicida  na  bazi  bakra,  na  bazi  tolilfluanida, iprodiona   i  azoksistrobina.

Antraknoza  jagode
Bolest  napada  cvjetove  i   plodove. Tipični  simptomi  su  vodenaste   ili  tamno  smeđe  pjege  koje  kasnije  pocrne. Pjege  se  uvijek  malo  udubljene  u  plod. Napadnuti  plodovi   mogu  se  potpuno  osušiti. Na  cvjetovima  se  bolest  javlja  u  obliku  paleža. Zaražene  plodove  treba  sakupiti  i  odstraniti  iz  nasada. Djelotvorni  su  fungicidi  na  bazi  tolilfluanida, azoksistrobina.

Štetočine  jagode

Koprivina   grinja
Ova  štetočina  još  se  naziva  i  crvenim  paukom. Štetočina  napada  lišće. Zaraženo  lišće  puno  je  sitnih  bjelkastih  račkica  koje  se  spajaju, lišće  postaje  pošarano  i  sliči  mramoru. Kasnije, lišće  se  počinje  sušiti, nekrotizira  i  otpada. Na  jače  zaraženim  biljkama  prirod  je  manje, plodovi   su  sitniji  i  slabije  kvalitete. Prvo  se  uočava  na  pojedinačnim  biljkama, sa  njih  prelazi  na  susjedne. Suzbijanje  koprivine  grinje  obavlja  se  preventivno  higijenskim  mjerama  koje  se  sastoje  od  uklanjanja  korova  iz  objekata  i  oko  njih, redovitog  iznošenja  i  spaljivanja  biljnih  ostataka, a  u zaštićenom  prostoru  podizanjem  vlage  zraka  čestim  zalijevanjem  biljaka, mehaničkim  ispiranjem  pauka  sa  lišća  i  sl. Upotrebljavaju  se  sva  hemijska  sredstva  te  fungicidi  koji  sadrže  sumpor.

Voštana  štitasta  uš
Najčešće  napadaju  zakorovljene  jagode. Zaražene  se  biljke  suše  i  uginu. Zaraza  se  širi  u  krugovima  što se  lako  primjeti. Tretira  se  insekticidima  na  bazi  malationa, diazinona, fosalona  i  dr.   u  vrijeme  početka   napada. Na  manjim  površinama  poželjno  je  uništavati  zaraženo  lišće  pa  i  cijele  biljke  kako  bi  se  spriječilo  širenje  zaraze.


Pipa  jagodine  peteljke
Štetočina  napada  peteljke  lista  i  cvijetne  stabljike. Glavne  štete  prave  odrasli  oblici  odlaganjem  jaja  u  peteljke  listova  i  cvijetne  stabljike  u  kojima   rilom  izbuši  nekoliko  rupica   čime  se  prekida  kruženje  sokova  pa  list   i  cvijet  počinju  venuti. Koriste  se  insekticidi  na  bazi  fosalona,  fenitrotiona, dlazinona.

Jagodina  lisna  uš
Napada  mlado  lišće. Napada  mlado  lišće  i   peteljke  koje  su  obilno  prekrivene  mednom  rosom. No  najviše  je  nepoželjna  jer  prenosi  više  vrsta  virusa  jagode.