I'm never gonna dance again

Guilty feet have got no rhythm

Though it's easy to pretend

I know you're not a fool

I should've known better than to cheat a friend

And waste a chance that I've been given

So I'm never gonna dance again

The way I danced with you

Nemoj  da  se  ljutiš  kada  ti  kažem  da  si  moja  potreba, potrebna  si  u  mom  životu.

Hvala  ti  za  svako  sjećanje  koje  je  postalo  dio  mene.

Srednja škola,dobra društvo,dobra vremena

Dođeš  u  učionicu, vidiš  društvo  novo, moraš  se  upoznati. Najvažnije  je  da  budeš  svoj, jer  onda  će te budući  prijatelji  najbolje  prihvatiti. Neko  bi  reko  4  godine  zaista  dugi  period, međutim  meni  je  to
proteklo  ko  dim  cigarete  ili  vatra  šibice ali  u  tom  periodu  se  desilo  mnogo  toga  od  suza  i  plača, laži  i  ogovaranja  ali  kako  je  vrijeme  odmicalo  toga  je  sve  manje  bilo  sad  je  počelo  da  bude veselje, zezancija, bolilo  nas  je  briga  za  sve, mladi, divlji  i  ludi. Pravili  belaje  u  i  van  škole  nakon kojih  završimo  kod  pedagoga, provocirali  profesore, provocirali  jedne  druge  ali  ne  na  ružan  način nego  sve  u  sklopu  zezancije. Nažalost  svemu  dođe  kraj,a  taj  kraj  je  bila  maturalna  večer  u  kojoj sam  imao  throwback  o  svemu  što  sam  doživio  i  mogu  reći  da  je  ta  večer  bila  jedna  od  najljepših ali  i  jedna  od  najtužnijih  zbog  toga  što  sam  u  jednoj  večeri  toliko  bio  veseo  što  sam  sa  društvom koje  volim  ali  mi  je  tužno  što  ih  neću  viđati  kao  nekad  i  to  boli.
Sada  3  mjeseca  nakon  mature  sve  ih  viđam  ali  nikad  nismo  zajedno, barem  smo  ostali  u  kontaktu.

Roditelji i sestra najvažnije osobe na svijetu

Ljudi  se  pitaju  šta  to  treba  njima. Da  li  su  to  pare, da  li  je  to  ljubav, da  li  je  sreća, da  li  je  nešto drugo  u  pitanju  pošto  čovjeku  sve  treba, čovjek  sve  hoće, što  li  je  tako?
U  suštini  to  svi  hoće, iskreno  i  ja  to želim, ali  kako  bi  sve  to  imao  moraš  se  sjetiti  svoje  osnove odnosno  zbog  čega  je  čovjek  sretan.
U  mom  slučaju  moja  osnova  sreće  jesu  moji  roditelji   i  moja  sestra.
I  kad  je  lako, i  kad  je  teško, i  kad  smo  sretni, i  kad  smo  tužni, mi  imamo  jedno  drugo  pa  nam samo  to  treba.
Moji  roditelji  kao  i  svaki  drugi  roditelji  sve  bi  učinili  za  svoju  djecu  jer  smo  mi  njihovi  ponosi  i često  nas  kritikuju  i  savjetuju  da  više  ne  ponovimo  istu  grešku, a  ja  kao  i  svaki  momak  na  jedno uho  uđe, na  drugo  izađe, ali  trebali  bi  te  kritike  uzeti  u  obzir  jer  oni  to  rade  iz  dobre  namjere, ne rade  to  zato  što  nas  mrze, nego  zato  što  nas  vole.
Ja  i  moja  sestra  kao  i  svaki  brat  i  sestra  imamo  nenormalno  lijep  odnos  pogotovo  u  našim godinama  kada  smo  najluđi  i  kada  tražimo  za  novom  avanturom.Bude  tu  i  svađa, ali  su  to  one male, sitne  svađe  i  naravno  brzo  se  pomirimo, sve  možemo  reći  jedno  drugom  i  nema  tajni  između nas  i  uvijek  hoćemo  pomoći  jedno  drugom.
Dobri  čovjeće  da  bi  imao  para, ljubavi, sreće, uspjeha  i  itd.  ne  možeš  ništa  sam  postići  uvijek   moraš  podršku  imati, uvijek  ti  mora  neko  biti  vjetar  u  leđa, a  ko  će  ti  biti  bolja  podrška  nego  tvoji najbliži.  

Zvijezde

Zvijezde  su  kao  i  mi  ljudi
Neke  su  velike, a  neke  male
Neke  sijaju  više, neke  sijaju  manje
Neke  se  primjete,a  neke  ne  primjete
U  neke  gledamo  satima,a  neke nikada  ne  vidimo
Razlika  između  zvijezda  i  ljudi  je  što  su  one  na  nebu,a  ljudi  na  zemlji  i  što  su  složnije  raspoređene po  velikom  univerzumu  dok  mi  na  zemlji  malenoj  se  ne znamo  rasporediti.

Lijepe stvari kratko traju,a lijepo je bilo dok je trajalo

Decenije,godine,mjeseci,,dani,momenti u kojima provedemo sa dragim ljudima su neprocjenjivi jer je to divan osjećaj,dani,mjeseci,godine,decenije smijeha,lijepih priča,zanimljivih anegdota i druženja.Nažalost sve to kratko traje zato što lijepe stvari ma koliko vremenski to provedemo,osjećamo zaista kratko traju i slabo se pamte,dok loše stvari se dešavaju malo,a pamtimo ih puno.Lijepe stvari kratko traju kao kad pušača osjećaj kad puši cigaru,uživa kad puši doduše razlika je u tome što pušač poslije ispušene cigare zapali drugu cigaru,a lijepe stvari se dese neplanirano.

Od svega lijepog i pozitivnog na ovom svijetu,mi gledamo samo crno i loše

Ima jedan primjer,jedna slika  koju  svakodnevno  vidim  i  to je  uglavnom  sve bijelo osim jedne crne  tačke i ljudi prvo  što  primjete jeste  ta  crna  tačka.Zašto  ljudi  od  sve te bjeljine ovoga  svijeta vide  samo crno? ZAŠTO?

Nikad nije kasno da budeš dobar, zlo odbacuj od sebe

Svašta  se  dešava  u  ljudskim umovima, svašta  prolazi  kroz  um. Prolazi  nešto  dobra, nažalost  više  zla. Um  je  čudna  stvar, kao  i  ljudi. Kako  se  ono  u  narodu  kaže: "Sto  ljudi, sto  čudi", to  definitivno  ima  smisla. Danas  su  ljudi  sve  više  ljubomorni  jedne  na  druge, sve  više  se  mrze, a  razlozi  su  na  prvi  dojam  zaista  glupi  barem  moje  mišljenje,a  to  su: da  neko  ima  više  para, da  je  omiljeniji  u  društvu,  pogotovo  u  ženskom, druženje  sa  nekim  i  itd.  Od  ovih  razloga  čovjek  postaje  nešto  što  ni  on  sam  ne  zna  šta  je  ali  pokušaje  da  bude  "faca"  u  društvu,  pa  počne  pričati  nebuloze, prenosi  tuđe  riječi,  počne  vrijeđati  normalnije  ljude, bezobrazan  prema  starijima, bezobrazan  prema  roditeljima   i  itd. Međutim  to  nije  kraj  ako  sad  to  društvo  počne  biti  ovisno   o  porocima, o  pošastima  novog  doba  onda  će  čovjek  naravno  neće  svojom  voljom  ali  će  i  on  biti  ovisan  o  porocima  samo  zato  što  je  i   njegovo  društvo. Kada  bude  toliko  ovisan  nego  kompletno  društvo  i  kada  mu  bude  trebala  pomoć, to  društvo  će  ga  odbaciti  kao  da  nikad  nije  bio  njihov  "prijatelj". Jedino  rješenje, jedini  izlaz  iz  tog  problema  je  pomoć  dobrih  ljudi  koji  će  to  odviknuti  od  svih  tih  poroka  u  rehabilitacijskom  centru. Kada  se  oporavio  loše  društvo  koje  mu  je  bilo  uzor  više  nije, počeo  je  da  bude  normalan  čovjek, da  se  ponaša  kao  normalan  čovjek  i  počeo  je  da  živi  kao  normalan  čovjek.