Dođeš u učionicu, vidiš društvo novo, moraš se upoznati. Najvažnije je da budeš svoj, jer onda će te budući prijatelji najbolje prihvatiti. Neko bi reko 4 godine zaista dugi period, međutim meni je to
proteklo ko dim cigarete ili vatra šibice ali u tom periodu se desilo mnogo toga od suza i plača, laži i ogovaranja ali kako je vrijeme odmicalo toga je sve manje bilo sad je počelo da bude veselje, zezancija, bolilo nas je briga za sve, mladi, divlji i ludi. Pravili belaje u i van škole nakon kojih završimo kod pedagoga, provocirali profesore, provocirali jedne druge ali ne na ružan način nego sve u sklopu zezancije. Nažalost svemu dođe kraj,a taj kraj je bila maturalna večer u kojoj sam imao throwback o svemu što sam doživio i mogu reći da je ta večer bila jedna od najljepših ali i jedna od najtužnijih zbog toga što sam u jednoj večeri toliko bio veseo što sam sa društvom koje volim ali mi je tužno što ih neću viđati kao nekad i to boli.
Sada 3 mjeseca nakon mature sve ih viđam ali nikad nismo zajedno, barem smo ostali u kontaktu.
Nema komentara:
Objavi komentar